POLITICKI POLOZAJ VOJVODINE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

POLITICKI POLOZAJ VOJVODINE

Počalji  xO-Peca-Ox taj Sub Avg 16, 2008 3:55 pm

POLITICKI POLOZAJ VOJVODINE

Istorijski gledano, Vojvodina je nastala, delom kao borba srpskog zivlja za svoju autonomiju u okviru Austro-Ugarske - delom kao ekonomski projekat Austro-Ugarske, radi spajanja ekonomskih oblasti i stvaranja zitnice, kojom bi se prehranila Carevina.

Cinjenica je da je ideja politicke Vojvodine - potekla od samozvanog grofa Djordja Brankovica, rodom iz Erdelja - i to NE KAO SRPSKA - VEC ILIRSKA VOJVODOVINA. To je bilo zbog toga sto doticni nije dovoljno znao o Srbima iz Srbije - pojmu srpstva - pa se opredelio za pojam drevne Ilirije.

Borba za politicku Autonomiju Srba u AustroUgarskoj je poprilicno Oportuna - preplicu se politicki - narocito LICNI interesi.

S jedne strane imamo Crkvenu Vlast - s druge Svetovnu - i medju njima uglavnom vlada konflikt - koji vesto iskoristavaju vlastodrsci u Becu i Pesti.

Zbog svega toga - ideja Samosvojnosti nije nikad posebno zazivela - ili u kratkom vremenskom periodu - prividna, ali nikad sustinska.

Ipak, polako ali sigurno - Vojvodina je napredovala na ekonomskom i kulturnom planu.

Srbi su se dobro prilagodjavali uslovima - postajali obrazovani i bogati.

Problem u svemu je sto su bili podeljeni po svojim politickim i kulturnim inklinacijama - jedni su se oslanjali na Bec - drugi su zagovarali saradnju sa Madjarima.

Najslabija od svih - bila je karika prema Srbiji. Srbija je dugo vremena bila defacto nepoznata za Vojvodjanske Srbe.

Naravno - postojao je jedan ROMANTICARSKI DUH - potaknut borbom Srba za oslobodjenje od Turaka - ali ni on nije zadirao dublje u analizu aktuelnog stanja, ni drzave - ni svesti. Mislim da se ne moze ozbiljnije okarakterisati da je principejlna ideja - Ideja Vodilja - bilo ujedinjenje Vojvodine sa Srbijom. Pre bih rekao da je medju Vojvodjanskim Srbima vladala poprilicna Konfuzija i Oportunizam. Da li cemo sa Austrijom - Madjarima - ili cemo pak sa Srbima. Sve je zavisilo od politicke situacije - pritisaka - ali i direktne potpore zainteresovanih strana.

Jedno je ipak sigurno - svi su se oni - na svoj nacina - borili za Autonomnost - u okviru AustroUgarske.

U svemu tome se javlja i Panslavenski Duh i Ideja - koji se preplice sa svim gore navedenim.

Cinjenica je ipak - da su stvari ostale kakve su bile - da nije bilo I Svetskog Rata - Vojvodina bi bila Federalna Jedinica AustroUgarske.

Bilo kako bilo - dok je u politickom smislu kaskala - u ekonomskom smislu - Vojvodina je svoj najveci ekonomski procvat upravo dozivela u AustroUgarskoj

Vojvodina je svoje "oslobodjenje" takodje dozivela prilicno konfuzno.

Kao prvo, sve do kraja rata - nije postojala nikakva inicijativa - niti je delovano u pravcu ujedinjenja.

Tek nekih mesec dana pred zavrsetak rata - u Vojvodini se radi na brzinu - da bi se proglasilo otcepljenje od AustroUgarske i pripajanje Srbiji, odnosno Kraljevini SHS.

Ishitreno i brzopleto se sastavlja krnja Skupstina na kojoj se donosi kontraverzna odluka pripajanju Srbiji, iza koje najverovatnije stoji Srbija, kao zainteresovana strana. Medju Vojvodjanima se opet stvara rascep na prosrbijansku i projugoslovensku struju.

Projugoslovenska struja sa Vasom Stajicem na celu je bila rezervisana (pa i skepticna) po pitanju nepromisljenog i brzopletog prisajedinjenja Vojvodine Srbiji - bez prethodnog uslovljavanja za jasnim utvrdjivanjem polozaja Vojvodine u istoj.

Pritisci su bili vrlo jaki, a Srbija je imala svoj jasan cilj prosirenja i osnazenja.

Iako je na samoproklamovanoj Skupstini - deo Vojvodine proglasio otcepljenje od AustroUgarske i bezrezervno prikljucenje Srbiji - u stvarnosti jos nije doslo do prekrajanja Carstva - ni teritorijalnog zaokruzenja Vojvodine.

Rumunija je trazila Banat - da bi ga Srbija na kraju dobila na lukavstvo.

Sve u svemu, projekat Jugoslavije se cinio od pocetka nemoguc; pogotovo sto se Srbija i srpski Kralj nametnuli kao apsolutni gospodari - Jugoslavija je bila njihov ratni plen - pa su tako i postupali.

Zbog svega toga je vrlo brzo i doslo do konflikta medju clanicama, u prvom redu Hrvatskom i Slovenijom - koje nisu htele da budu podcinjene Srbiji.

Vojvodina nije dobila nikakav status - dobila je samo namete.

Vojvodjanska politicka scena je bila i vise nego sarena - kao uostalom i u celoj nestabilnoj Jugoslaviji.

Ipak - vojvodjansku politicku scenu mozemo grubo podeliti na - prosrpsku - i projugoslovensku - prodemokratsku struju.

Pritisnuta i eksploatisana - u Vojvodini se polako ali sigurno - javlja bunt, cak i kod onih snaga koje su bile za bezrezervno prisajedinjenje Srbiji.

Zato se 30-tih godina i profilise Vojvodjanska Autonomaska Ideja - opredmecena u mnogim pokretima i partijama - zaokruzena u Vojvodjanskom Frontu.

Ni ona nije bila dugog veka - kao ni mnoge druge - jer jednostavno nije postojao JASAN POLITICKI ORIJENTIR; vagalo se izmedju Beograda i Zagreba - ali i licnih interesa.

Vojvodjanska ideja nije posebno zazivela ni kod Komunista - ni u II Svetskom ratu.

I tu je prevagnula "prosrpska" struja - koja je smatrala da Vojvodini ne trebaju posebne ingerencije - a jedina sporna tacka je bio Srem.

Pitanje Vojvodine prakticno ne postoji do pocetka 70-tih godina proslog veka - uslovljenog borbom starih i mladih komunistickih kadrova - kada Tito pod pritiskom pristaje na izvesne ustupke - da bi sacuvao Vlast.

Tako je Vojvodina - nakon 30-godisnjeg zaostajanja - pocela svoj ekonomski oporavak - uz ingerencije - koje joj je pruzao Ustav iz 1974.

No - Srbija otpocetka nije bila zadovoljna tim Ustavom - jer je time gubila - pogotovo u ekonomskom smislu - i mogla se osloniti samo na sopstvene snage i resurse.

Srbija je jedva docekala Titovu smrt - da bi obnovila zahteve za svojim zaokruzenjem i dominantnom ulogom u Jugoslaviji.

Na ruku joj ide pojava albanske iredente na Kosovu, 1981 - na osnovu cega nastaje cuveni Memorandum SANU-a - koje je sve osnov isplivavanja na povrsinu - Slobodana Milosevica - ciji je prvi korak bio ukidanje Autonomije Vojvodine.

Posto to nije bio u stanju da ucini politickim sredstvima - Milosevic i DB su u Novi Sad, 1988 doveli ljude sa Kosova i iz vojvodjanskih mesta naseljenih kolonistima - da bi srusili (razjedinjenu i dezorijentisanu) pokrajinsku Vlast.

Ustavom iz 1990, Vojvodina je prakticno ukinuta - a svoja Prava i Polozaj nije ostvarila do dan - danas.

Ukidanje Vojvodine je oznacilo pocetak krvavog raspada Jugoslavije.

Od ukidanja Vojvodine - i raspada Jugoslavije - nastalo je mnogo vojvodjanskih politickih organizacija - nekih stvarnih - nekih laznih.

Ono sto je vrlo interesantno - programi i ciljevi organizacija su gotovo istovetni: kao prvo i osnovno, povratak Autonomije.

Mnoge organizacije za uzor uzimaju povratak na polozaj Vojvodine iz Ustava iz 1974; neke se opet zalazu za ekonomsku autonomiju.

Ipak, cini se da mnoge od njih - nemaju jasno opredelenje i cilj.

Velika je razlika izmedju njihovih programa i statuta - i prakse; kako i na koji nacin deluju.

Za vise od 10 godina od njihovog delovanja - zahtevi za uspostavljanje polozaja Vojvodine deluju sve vise razvodnjeno i neubedljivo. Deluje se oportuno - u momentima i izdajnicki.

Ulazi se u sumnjive i neodrzive koalicije kratkog veka - cesto na stetu interesa Vojvodine i Vojvodjana.

Ponavljaju se gotovo otrcane fraze i floskule - koje su izgubile svaku snagu za argumentaciju - pred navalom divlje privatizacije i kriminala.

Zato je vreme za Novi Pristup resenju pitanja Vojvodine.

Novi Pristup resenju pitanja Vojvodine znaci totalnu redefiniciju Zahteva.

Prvi Osnov Redefinicije Zahteva za resenje pitanja Vojvodine lezi u nepostojanju Jugoslavije.

Jugoslavije vise nema - a time je i Autonomni Polozaj Vojvodine - zastareo i prevazidjen.

Zahtevi za uspostavljanje Republike - federalnom uredjenju sa Srbijom - na nekim ravnopravnim osnovama - su nerealni - jer Srbija jednostavno nikad nece pristati na ravnopravnu podelu Vlasti.

Jedino trajno resenje pitanja Vojvodine - za dobro i benefit - svih Vojvodjana (i onih koji se tako osecaju) - je OSAMOSTALJENJE.

PUNA POLITICKA I EKONOMSKA NEZAVISNOST VOJVODINE.

Naravno - mi se tu isto tako moramo suociti sa realnoscu.

Realnost broj 1: Srbija nikad ne bi pristala na otcepljenje Vojvodine i u tom smislu bi isla do kraja - sto znaci da bi upotrebila sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva - da je zadrzi u svojim rukama.

Realnost broj 2: Medjunarodna Zajednica je oprecna po pitanju bilo kakvog daljeg cepanja - pogotovo po cenu rata i nestabilnosti u regionu.

Realnost broj 3: Reakcija Srbije ne bi bila usamljena; reagovale bi - i Madjarska - i Hrvatska - i Rumunija; sve one pretenduju na parce Vojvodine: Hrvatska - Srem; Madjarska - deo Backe - Rumunija - deo Banata.

Mi bismo se u tom slucaju nasli u ratu protiv svih.

Zato postoji jedna blaza opcija - a ona se zove EVROINTEGRACIJA.

LAGANO OTICANJE VOJVODINE - PRIPAJANJE EVROPI.

Nas primarni cilj ostaje Otcepljenje od Srbije - ali ne na otvoren nacin - vec putem Evrointegracija (sto se i danas delimicno radi).

Prikljucenjem Evropi - mi ostvarujemo nas cilj.

Evropski Model je Regionalizacija - sto znaci - svakom prema svojoj zasluzi.

Zato i moramo nastaviti i biti uporni u Evro Integracijama - jer je tamo - svako za sebe.

Vojvodina za sebe - Srbija za sebe; mi smo tamo prakticno - ekonomski partneri - sto tako i treba da bude.

Jednom kada budemo deo Evrope - nastavljamo u izgradnji svog identiteta i svoje posebnosti (naravno, kao deo Evrope).

Zato je jako vazno udariti temelje izgradnji svog identiteta - Vojvodjana - prvo kao deklarativne, a onda i nacionalne opcije

izvor...
Kod:
www.lsv.org.yu
avatar
xO-Peca-Ox

Broj poruka : 89
Datum upisa : 15.08.2008
Godina : 24
Lokacija : Novi Sad

Pogledaj profil korisnika http://www.forumip.fprumotion.com

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu